Zapravo se tako ne zovem. Ipak sebe doživljavam tako te bih za sada bio zadovoljan da i vi smatrate da se zaista tako zovem.
Rođen sam prvog juna 1968.
Te godine je ubijen Martin Luter King i to 4. aprila. Kao igrom sudbine jedan od mojih najboljih prijatelja Gavra je rođen baš toga dana. No to je verovatno samo slučajnost, jedna u (dugačkom) nizu.
Maja iste godine besnele su studentske demonstracije u Francuskoj (Parizu) a dan po mom rođenju izbile su i (opet studentske) demonstracije u Beogradu.
Postoji verovanje da događaji koji se dogode u vreme vašeg rođenja (nebeski ili zemaljski) određuju vašu dalju sudbinu. Ako je tako, nema mi spasa, osuđen sam da budem buntovnik. Upravo zbog toga snagom volje (telo je slabo a tek duh, nemate pojma koliko) sam se trudio da potisnem tu crtu mog karaktera (čudesnim spletom okolnosti utisnutu u mene u danu rođenja ili neposredno nakon toga) ali avaj ... Što se više trudite da nešto potisnete (kao telo lakše od vode, što je dublje sve jače teži da ispliva) to vam se kao bumerang i okamatizovano vraća.
No da se vratim na moje ime. Ime je značajna odrednica jednog ljudskog bića pa makar bilo zajedničko za više ljudi (chi zhang verovatno deli bar milion ljudi).
Zaista sam se trebao zvati Martin.
Otac intelektualac toga doba (šezdesetih) kada je to nešto značilo i kada je intelektualac zaista to i bio.
Uglavnom za ove današnje koje se tako nazivaju to je bio je klasa. Ja bih morao samog sebe da pospem
pepelom i priznam da iako superioran u mnogo pogleda ni blizu nisam intelektualac kao što je on tad bio.
Osim što je bio intelektualac bio je i poliglota što je tek posebna tema. Na tome mu zapravo najviše zavidim jer iako imamo tehnologiju tipa gugl prevodioca nije to baš isto. Francuski, Ruski, Nemački, Engleski, Španski, Portugalski i Italijanski. Eh da mi je taj dar i volja gde bi bio, no kao što rekoh rođen sam baš tog prvog juna baš te hiljadu devedsto šezdeset i osme. I da dodam jer je interesantna koincidencija da sam ne samo blizanac u horoskopu (ma šta to značilo) već i u podznaku (dupli blizanac). Kao laik za astrologiju rekao bih da mi mogu zameriti da sam dvoličan a ja takvima unapred da kažem da su se debelo zeznuli jer sam zapravo četvoroličan i da sa mnom nije lako. Inače godine čine svoje pa od intelektualca u drugoj polovini dvadesetih i u svojim tridesetim pred sedamdesete nije mnogo ostalo no biologija čini svoje šta da se radi.
Dakle, ćale intelektualac imprsioniran ličnošću i delom Martina Lutera Kinga je želeo da mi da to ime. Majka, visprena žena iako nije bila intelektualac i to ne samo zbog nezavršenog fakulteta, ali sa dobrim osećajem za realnost je to odbila i usmerila davanje imena na starosrpsku istoriju te je otac opet odlučio ali po suženom mu izboru.
I tako na opštu sreću roditelja (i tata je vrlo brzo uvideo da se ni u komunističkoj zemlji lik i delo velikog čoveka ne ceni duže od par godina a kamoli u nekoj kapitalističkoj, ili je zapravo obrnuto?) a najsrećniji sam zapravo bio ja. Najsrećniji jer bi do svoga odrastanja bio obeležen i "olešen" od zajebancije od strane društva (klinaca) koji bi me verovatno zvali "crnjom" ili tako već nešto.
Osim toga teško da bi mi to moglo biti kršteno ime pa bih (iako ne jedini) morao da imam i kršteno ime, neko iz pravoslavnog kalendara i po običajima i pravilima srpskoga pravoslavlja.
Od toga bi vukao traume tolike da danas u svojim kasnim tridesetim i ranim četrdesetim ne bih mogao da budem ponosan na svoje (nesuđeno) ime - Martin.
Ne pričam vam da mi u dokumentima piše ovo novo ime ili da sam podneo zahtev za "zvaničnom promenom imena", ne to je manje bitno, bitno je kako osećate. A ja eto osećam da mi ovo ime baš priliči i nekako mi prija. Zovite me Martin.
Нема коментара:
Постави коментар